DW: Velika Albanija – prazna, ali opasna priča

Priče o ujedinjenju Albanaca samo su pusti snovi koji se oživljavaju uvek kada albanski političari požele da glume patriote, kažu međunarodni posmatrači za DW.

Takva priča odgovara i srpskim i makedonskim političarima, dodaje “Dojče vele”.

Uprkos besu Beograda, međunarodni posmatrači ne veruju da će Albanci pokušati da ujedine svoje teritorije ni nasilnim niti diplomatskim putem. Prema njihovom mišljenju, verovatnije je da su provokativne izjave iz Tirane i Prištine samo svojevrsni politički blef uoči ovogodišnjih izbora na Kosovu i u Albaniji. Pretnja da će granice biti promenjene verovatnije služi kao pritisak na Evropsku uniju da načini ustupke državama sa dominantnim albanskim stanovništvom.

Bauk koji iskrsava po potrebi

Priče o ujedinjenju samo su „pusti snovi“, tvrdi Frederik Veslej, viši saradnik u trustu mozgova Evropski savet za međunarodne odnose. Ipak, dodaje, takve izjave veoma su korisne, kako za albanske, tako i za nealbanske političare kada treba da ujedine svoje birače.

„Bauk Velike Albanije je nešto što s vremena na vreme iskrsne – njega koriste kako albanski lideri, tako i ostali političari na Zapadnom Balkanu. Kada to odgovara nekim njihovim političkim ciljevima, oni to iznesu u javnost – ili kao albanski san ili, ako je reč o Srbima i Makedoncima, kao pretnju od albanskog nacionalizma“, kaže Veslej koji je inače nekoliko godina radio kao službenik OEBS-a i Ujedinjenih nacija na Kosovu.

U stvarnosti, agende Prištine i Tirane nisu toliko slične koliko to na prvi pogled deluje, kaže Veslej. „Iako ideja o ujedinjavanju svih Albanaca sadrži u sebi emocionalni momenat, ona ipak nema podršku preterano velikog broja birača. Ekstremista uvek ima, to se može videti svuda, ali ovo je zaista rubna pojava i ne mislim da bi od toga trebalo da se plašimo“, zaključuje Veslej.

Najbolje pod kišobranom EU

Nedavne izjave premijera Albanije Edija Rame i predsednika Kosova Hašima Tačija „ne bi trebalo uzimati preterano ozbiljno“, ocenjuje Erdoan Šipoli sa univerziteta Džordžtaun. „Albanski lideri se nadaju da će privući više glasova nacionalista. Mnoge albanske političare optužuju da su potkupljeni od strane SAD, Evropske unije, od ove ili one zemlje, i ovo je njihov način da pokažu da su i oni patriote.“

„Većina Albanaca, koliko ja mogu da primetim, smatra da je najbolji način za ujedinjenje – pod kišobranom Evropske unije. Albanci znaju da bi bilo veoma teško, ako ne i nemoguće čak i samo izabrati lidera Velike Albanije, nekoga ko bi mogao da obavlja tu funkciju. Podrška za takvu inicijativu je minimalna“, smatra Šipoli.

Podrška bi mogla da raste

Ipak, i Šipoli smatra da priča o Velikoj Albaniji povlači za sobom i opasnost. Ljudi u regionu Zapadnog Balkana umorni su od korupcije i nezaposlenosti. Prozapadno orijentisani Albanci smatraju da Evropska unija ne štiti njihove interese u Makedoniji i Srbiji, a građani Kosova su ljuti jer im EU ne dozvoljava da putuju bez viza. „U takvim uslovima normalno je da nacionalizam raste“, ocenjuje Šipoli.

Dakle, zaključuje stručnjak sa Kosova, „u ovom trenutku (ideja Velike Albanije) nema veliku podršku. Ali ako Evropska unija nastavi sa ovakvom politikom prema Albancima generalno, a na Kosovu posebno, onda će ta ideja imati sve veću podršku.“