Džinovski krompir od 4,2kg kod profesora Džeme Tufekčića

Organska proizvodnja ima šansu u BiH

Džinovski krompir rodio u bašči profesora Džeme Tufekčića

Na čelu Mašinskog fakulteta bio je čitavu deceniju, još po četiri godine prorektor i rektor
Univerziteta u Tuzli, a u penzionerskim danima prof.dr Džemo Tufekčić, upamćen kod
generacija studenata kao omiljen, posvetio se organskoj prizvodnji voća i povrća koji su
atipični za naše podneblje.
U njegovoj bašči u naselju Bikodže pored Lukavca svjedočili smo nevjerovatnom urodu
krompira sorte batat iz Južne Amerike. Bez imalo ustezanja profesor Džemo je uzeo motiku u
ruke i pred našim očima otkopao džinovski krompir. Vaga je pokazala da je „eksponat“ težine
4.2 kilograma.
Nisam znao da ovaj krompir uspijeva na našem podneblju. Zasijao sam ga u maju, uradio sve
onako kako mi je preporučeno i, evo, vidite šta sam dobio. Ovo je za mene nevjerovatan
prizor, ali sam itekako sretan što sam uspio u svom naumu – kaže profesor Džemo.
Na imanju koje je dugo i široko 25 dunuma, profesor Tufekčić uzgaja japansku jagodu,
ribizle, borovnicu, grožđe s Jadrana i iz Vršca, devet vrsta lješnjaka, kivi, limun, banane,
mandarine…

-Odustao sam ove godine od mandarina i limuna jer je zahtjevno njihovo održavanje u
zimskom periodu. Imao sam urod kao nikad prije i svi proizvodi su isključivo organski, bez
ikakvih dodataka. Proizveo sam velike količine soka, na imanju imam gljiva, ma ima svega
u božijoj bašči. Upravo mi rađa kivi – govori on.

Svakodnevno ulaže veliki trud u održavanje imanja i ništa mu nije teško. Poslije operacije
ljekari su mu preporučili da se zbliži s prirodom.

-Ovdje pratite plod od sjetve do berbe. Imate priliku da reagujete ako je potrebna voda,
dohrana, zaštita…

U svom profesorskom radu nisam uvijek imao takvo zadovoljstvo.
Studentima bih počeo predavati u oktobru jedne, a pojedini od njih bi mi došli na ispit u
socijalnom roku druge akademske godine. Primio sam 12 plaća, ali nisam, kao sada, osjetio
plodove svog rada. No, imam studente koji su sada direktori velikih kompanija i koji dođu do
mene i zatraže da im spremim paket proizvoda ne pitajući za cijenu – kaže prof.dr Tufekčić,
koji smatra kako organska proizvodnja u BiH ima šansu ako se ima entuzijazma i volje.

Batat na cijeni
Krompir batat, prema riječima profesora Tufekčića, je cijenjen na tržištu. Grubo računajući
njegov džinovski krompir težine 4.2 kilograma je oko 40 KM.
-Ja bih, ipak, izdvojio njegova svojstva. Pun je skroba, ima svoj prirodni šećer, ima vitamin A.
Brzo se priprema, a zbog svojih svojstava preporučuje se i dijabetičarima. Može se poslužiti i
kao desert, a može se pripremati kao i krompir koji mi poznajemo. Može se i pita napraviti –
zaključuje naš sagovornik.

(avaz.ba)