Posle 22 godine Rusi zbog Srbije pronašli detalj koji zabranjuje “Vojsku Kosova”

Sporazum iz Ohaja koji su 1995. godine u Dejtonu potpisali Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, čime je zaustavljen rat u Bosni i Hercegovini, mogao bi da se ispreči na putu Prištine u nameri da oformi svoju vojsku

Dejtonski sporazum, Hašim Tači, vojska Kosova
Foto: Wikimedia U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm/Staff Sgt. Aaron Allmon II, tanjug/AP, Profimedia/Abaca

Stvaranje takozvane vojske Kosova bilo bi u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ali i sa Dejtonskim sporazumom, koji u svom sastavu ima odredbu o vojnom ograničenju na teritoriji država-potpisnika. Ova teza stigla je iz Moskve, pošto je kosovski predsednik Hašim Tači poveo kampanju za formiranje oružanih snaga. Kosovo nije međunarodno priznat pravni subjekt, niti je potpisnik bilo kog pravnog akta, a ni država koja ima granice.

Sporazum iz Ohaja koji su 1995. godine u Dejtonu potpisali Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, čime je zaustavljen rat u Bosni i Hercegovini, mogao bi da se ispreči na putu Prištine u nameri da oformi svoju vojsku.

Foto: Wikimedia / The Central Intelligence Agency

Foto: Wikimedia / The Central Intelligence Agency

Ova teza nametnula se pošto je iz Moskve stiglo upozorenje da bi formiranje oružanih snaga samoproglašene Republike Kosovo bilo kršenje međunarodnog prava i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

I ne samo to. Rusija ističe da bi „pojava nove vojne komponente na Balkanu bila u suprotnosti sa Firentinskim sporazumom“, odnosno, sa Članom 4 Aneksa AB Dejtonskog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu, koji se nalazi u okviru usvojene rezolucije SB UN 1031.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Prema tom sporazumu, nije dozvoljeno da se na teritoriji države-učesnice Firentinskog sporazuma — Srbije — pojavi vojna struktura koja nije pod kontrolom te države.

Naime, ovi akti su usvojeni da bi podržavali regionalnu stabilnost uz pomoć OEBS-a.

Nedavno je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić podsetio da su zemlje regiona prema Sporazumu o podregionalnoj kontroli naoružanja, u okviru Dejtonskog sporazuma, bile obavezne da se liše dela naoružanja. Međutim, Srbija je smanjila oružane snage više nego što je morala.

– To je pitanje za vlasti od 1996. do danas. Je l neko namerno uništavao vojsku u prethodnom periodu? Sada nekome smeta što jačamo našu odbranu- rekao je Dačić.

Foto: Tanjug/MSP/Ognjen Stevanović

Foto: Tanjug/MSP/Ognjen Stevanović

Kupovinom ruskih MiG-ova, dodao je ministar, Srbija je na polovini broja dozvoljenih borbenih aviona.

Nismo prekršili nijednu međunarodnu obavezu. To je naše autonomno pravo i nastavićemo takvu politiku i dalje – rekao je Dačić.

Govoreći o međunarodnim aktima, ne treba izgubiti iz vida i da Rezolucija 1244 na više mesta apostrofira i garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, čiji je pravni naslednik Republika Srbija.

Ta rezolucija predviđa i uspostavljanje međunarodnog bezbednosnog prisustva pod pokroviteljstvom UN, kao i demilitarizaciju tog dela teritorije, dakle razoružavanje OVK i svih drugih naoružanih grupa, sa ciljem stabilizacije celog regiona.

Podsećamo, u kosovskoj štampi se pojavila vest da će Zakon o formiranju Vojske Kosova koji je predložio Tači biti povučen iz procedure, sve dok se ne iskoriste sve mogućnosti da se Kosovske bezbednosne snage (KBS) ustavnim amandmanima transformišu u vojsku.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Ukoliko se ne obezbedi podrška Srpske liste za usvajanje ustavnih amandmana, što je neophodno za ovu vrstu izmena, kosovske institucije imaju, u tom slučaju, saglasnost međunarodnih faktora da formiranje vojske ostvare izmenama i dopunama Zakona o KBS.

Sa povlačenjem zakona složio se i sam Tači, čime se izašlo u susret zahtevima SAD i NATO-a da se izmenama i dopunama Ustava izvrši transformacija KBS u Oružane snage Kosova.

 

(Telegraf.rs/Sputnjik)

Back to top button