EH, LUDA ŽENSKA GLAVO, DA JE NJEGA BRIGA ZA TEBE I TO KAKO SI TI, ON BI TO ZNAO

Prokleta gripa. Oborila me. Otimala sam joj se ovih dana, ali ipak je bila jača. Smjestila me u krevet, zamotala u dekicu i ne da maketi. Svaka kost me boli. Gledati ne mogu koliko mi oči gore od temperature, a ja se u svoj toj boli i muci pitam šta bi ON uradio da zna da sam bolesna.

Da li bi pokazao mrvu brige, ponudio se da trkne do apoteke i donese mi Tylol hot ili napravi čaj? Eh, luda ženska glavo, da je njega briga za tebe i to kako si ti, on bi to znao. One koje je briga oni znaju.

Znaju svaki tvoj dah, misao, želju, a o gripi da ne pričam. Znaju s kakvim se mislima budiš ujutru i liježeš navečer. Kakve si snove imala. Kakvi ti se strahovi motaju oko duše. Od čega strepiš i čemu se veseliš. Oni kojima je stalo, znaju. Ovi drugi ne žele znati. Pa čemu onda? Čemu priželjkivanje da znaju? Čemu nedostajanje i bol što nisu tu kad te sve boli i kad goriš? Oni ne žele da budu tu i pusti ih. Ni ne trebaju ti. Od ove pomisli me nešto jače zaboli na lijevoj strani. Nešto me steže u prsima.

Zagnjurih glavu još više u jastuk. Navukoh dekicu preko glave. Skupih se poput malog napuštenog, bespomoćnog psića. Oni kojima je stalo znaju, ponavljala sam u sebi kao da sam otkrila lijek i spas. Tajnu formulu. Kao da je to sve što sam trebala naučiti i znati. A možda i jeste…

Ilda Dedić

Zivotnakutija.com