“Drina teče, a pare idu samo na jednu stranu”: Srbija duguje BiH 1,5 milijardu eura

Tokom nedavnog boravka u Sarajevu, potpredsjednik Vlade Srbije Rasim Ljajić u izjavi za sarajevsko Oslobođenje istakao je da je pitanje vlasništva nad hidrocentralama u Zvorniku i Bajinoj Bašti jedno od najtežih u odnosima dvije zemlje.

 

“Ako je suditi prema dosadašnjim iskustvima i trenutnom raspoloženju u Vladi Srbije, ne vidim nekog načina da obje strane budu zadovoljene. Nezahvalno je bilo šta prognozirati, pa ni kad će se ozbiljnije pristupiti razgovorima o ovoj temi”, rekao je Ljajić.

O kojoj sumi novca se radi, objašnjava Hilmo Šehović, stručnjak za energetiku u Vladi FBiH. On je bio jedan od članova stručne grupe koja je 2008. godine napravila temeljnu analizu koja bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude polazna osnova za pregovore ili pokretanje međunarodnih sporova. Prema njegovim riječima, Srbija do sad, po osnovu neisporučene električne energije, Bosni i Hercegovini duguje oko jednu i po milijardu eura, piše Oslobođenje.

“Interesantno je da institucije ovo prećutkuju, da konstantno donosimo odluke o novim zaduživanjima države i građana dok imamo potraživanja koja su veća od onoga što smo kao spas tražili od MMF”, naglasio je Šehović.

Na osnovu dokumenata kojima je stručna grupa raspolagala, 67 posto električne energije iz HE Bajina Bašta treba da pripada BiH, dok je procenat iz Zvornika oko 49 posto, piše Oslobođenje.

Goran Aleksić, pomoćnih ministra spoljnih poslova i šef Sektora za bilateralnu saradnju Srbije, kaže da Bosna i Hercegovina ima veliki interes da obje hidroelektrane na neki način zadrži pod apsolutnom kontrolom.

Iako nije precizirano ko se ovim pitanjem bavi, prema riječima Nermina Džindžića, ministra industrije i energetike Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH), tim su se bavili njegovi prethodnici. On ključni problem vidi u različitim stavovima entiteta dok Zdravko Krsmanović, potpredsjednik Novog demokratskog pokreta, smatra da je oštećena BiH i oba njena entiteta.

“Drina teče, a pare idu samo na jednu stranu. O dugovanjima za protekli period se može razgovarati, ali ove hidroelektrane bi trebalo da dijele BiH i Srbija, ali i time i proizvedenu električnu energiju”, smatra Krsmanović. On kaže i da je apsurdno da se granica pomjera zbog hidroelektrana, a konkretne poteze bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da pokrene državna komisija za koncesije. U slučaju da s druge strane ne bude interesa, BiH može da pokrene arbitražni spor.

“Kod nas ništa ne funkcioniše, niko ništa ne radi. O tome bi trebalo pričati, ali čini mi se kako se svaki put samo traži razlog da od toga ništa ne bude”, zaključio je Krsmanović.

(Bportal.ba)