NAJVEĆA ISPOVIJEST HALIDA MUSLIMOVIĆA: Najgori dan mi je bio kad je Tito umro, a onda su mi UBILI OCA, a još gore mi je…

Halid Muslimović svoju muzičku priču započeo je ranih osamdesetih godina, kad je objavio svoj prvi album, a do danas ih je nanizao čak četrdeset.

Karijeru su mu obeležili brojni hitovi, poput “Oj, jarane, jarane”, “Mene je učilo vrijeme”, “Putuj, putuj, srećo moja”, “Slušaj, majko, moju pjesmu”…

“O godinama karijere nikad nisam razmišljao niti sam ih priželjkivao. Sudbina je čudo, ona nas vodi, a mi, kao, malo manevriramo. Svakako da sam zadovoljan i prezadovoljan kako je sve prošlo, ali bilo bi još i bolje da nije bilo tog rata. Ali, eto… Život je lep i toj lepoti malo treba”, rekao je Muslimović.

Možete li se prisetiti svojih početaka?
“Svaki početak je težak, kad te početke uspješno prevaziđeš, ljudi to smatraju srećom, malo ko to kruniše riječima: “Svaka ti čast.” Uglavnom, bilo je borbeno. Iz jedne čaršijice kao što je Prijedor, uspeo sam pesmom da pokorim celi Balkan. Ponosan sam na sebe i na svoj rad, na sve one koji su bar malo doprineli mojoj kerijeri.

Mnogi vas smatraju jednim od najpopularnijih pevača bivše Jugoslavije. Jeste li se ikad tako osećali?

Svestan sam svoje popularnosti, koja zna da varira, zavino o trenutku. Kažu da sam osamdesetih pa sve do pred sami rat možda bio i prvi prema tiražu i broju koncerata, ali me to nikad nije ponelo. Davalo mi je krila za bolji rad i za nešto novo, prednjačio sam muzički, stilski sam unosio novine u muziku i ja sam zadovoljan svim tim pomacima.

Postoji li kod vas nostalgija za tim vremenom?
“Nostalgije nikad neće nestati, ona je uvek u meni. Kad pričam mlađima o dobrim starim vremenima, slušaju s nevericom. Žao mi je svih dobrih stvari, a bilo ih je napretek i zbog toga ne mogu isterati nostalgiju iz sebe. Jednostavno, ne mogu. Sigurno je tokom svih tih godina bilo mnogo i lepih i ružnih stvari.
Dobri dani su bili uspješni estradni počeci, pa razne estradne krune. Uspeh mi je bio kad sam 1984. godine u beogradskoj hali “Pionir” na jednom festivalu pobedio sa pesmom “Znam, za sve sam kriv”. Tada sam, sećam se, došao u Beograd vozom iz malog grada, a na kraju sam proglašen pevačem godine.

Bilo je mnogo i loših stvari.
“Nažalost! Loš dan mi je bio kad je umro Tito, zatim kad su mi pred sami rat ubili oca. To još nije razrešeno. Teško mi je pao i gubitak majke. Danas mi je posebno teško kad vidim ljude koji hranu traže u kontejneru. Sramota je da smo doživeli da nekoga obraduje neki bačeni otpad.

Uvek ste bili miljenik ženske publike. Koliko vam je taj epitet godio, a koliko odmagao?
“Miljenik ženske publike je mač sa dve oštrice, jer stvara ljubomoru. Bilo je toga, ali srećom, malo. Ipak, na moje koncerte je dolazilo mnogo kako ženske, tako i muške publike. Devojke i žene su, ipak, dominirale pa eto”.

Je li danas lakše postati pevač nego kada ste vi počinjali?
“Tada se više bavilo kvalitetom. Danas za pare svako može da propjeva. Ja kažem samo da je red vožnje poremećen. Doduše, ima kvaliteta, ali mi se čini da je u drugom planu”.

Koji je vaš stav prema ovim brojnim rijaliti emisijama, u kojima uglavnom dobivamo neke instant-zvezde?

“Rijaliti emisije nastaju, jer su potrebne masi koja se nalazi u ekonomskom i političkom vakuumu. Svi moraju da znaju da na ovaj način i u ovakvoj sredini ne nastaju zvezde. Sve je to kratkog daha.

U braku ste sa pevačicom Adelisom Hodžić. Kako ocenjujete vaš brak, ranije su mediji pisali da ste imali i nekih turbulencija?

“Svaka zajednica ima bar jedan loš dan. Važno je da mi funkcioniramo i da smo na okupu kao porodica. Živimo i radimo kao jedno”.
e-turneja