Ko je taj ko ce Allahu drage volje zajam dati, pa da mu ga On mnogostruko vrati?

Želja mi je da kroz ajete, hadise i poučne događaje iz historije islama potaknem sve nas na dobročinstvo i lijep ahlak, što su bile prepoznatljive osobine naših dobrih predaka.
Odmah na početku podsjećam sebe i vas na drugi dio 20. ajeta Sure El-Muzzemmil:

…I namaz klanjajte i zekat dajite i draga srca Allahu zajam dajte! A dobro koje za sebe unaprijed osigurate naći ćete kod Allaha još većim i dobićete još veću nagradu. I molite Allaha da vam oprosti! Allah, zaista prašta i milostiv je.
Uči nas Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija:

Prenosi Omer bin Sa’d El-Enmari, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Zaklinjem se na tri stvari i dobro upamtite što ću vam reći: Sadaka neće čovjeku umanjiti imetak! Čovjeku se neće učiniti nepravda, pa se u njoj strpi, a da mu Allah neće povećati ponos! I neće čovjek otvoriti vrata prosjačenja, a da mu Allah neće otvoriti vrata siromaštva!” (Tirmzija)

Prenosi Sehl ibn Sa’d, radijallahu anhu: „Jedna žena je došla kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i donijela mu ogrtač. Nakon toga, on upita ashabe: „Znate li šta je burda?“ Odgovorili su: „Znamo, to je ogrtač sa ukrašenim rubovima.“ Onda je ta žena rekla: „Allahov Poslaniče, ja sam ga svojim rukama isplela samo za tebe, pa ga obuci!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je uzeo ogrtač, koji mu je bio potreban i ogrnuo se njime. Jedan od prisutnih ashaba mu reče: „Allahov Poslaniče, hoćeš li mi dati taj ogrtač?“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, skinu ogrtač i dade ga tom čovjeku. Prisutni rekoše: „Zašto si to tražio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada znaš da on nikoga neće odbiti u onome što traži, a potreban mu je taj ogrtač?“ Odgovorio je: „Tako mi Allaha ja sam ga tražio da mi bude ćefin kada umrem.“ Sa’d je rekao: „Zaista mu je taj ogrtač bio ćefin u koji je umotan kada je umro.“ (Buharija)

U predaji od Enesa ibn Malika stoji da je neki čovjek tražio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, stada ovaca koja su ispunila dolinu između dva brda, pa mu ih je dao. Poslije toga, taj čovjek se vratio svom narodu i rekao: „O ljudi, primite islam, zaista Muhammed daje toliko da se poslije toga ne trebate plašiti siromaštva!“

U bici na Jermuku, Huzejfe El-Adevi je sa posudom vode u ruci, među ranjenicima tražio svoga amidžića, kako bi ga napojio. Kada ga je našao, prišao mu je i baš kada je prinio posudu njegovim usnama, začuo se jecaj drugog ranjenika, pa je njegov amidžić naišaretio očima prema njemu. Huzejfe je otišao do drugog ranjenika i vidio je da se radi o Hišamu ibn Asu. Uzeo je posudu sa vodom da ga napoji, ali je čuo trećeg ranjenika i njegov jecaj. I umjesto da se napije vode, Hišam je pokazao očima prema tom ranjeniku. Huzejfe je pritrčao da ga napoji, ali je on već umro. Brzo se vratio do Hišama, ali je i on bio mrtav, a zatim je požurio do svog amidžića, ali ni on više nije davao znake života. Svaki od ovih ranjenih ashaba dao je prednost svome bratu muslimanu nad samim sobom i to onda kada mu je gutljaj vode bio potreban.

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je neki čovjek došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Gladan sam, pa me nahrani!“ Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je pitao svoje supruge da li imaju hrane, a one su odgovorile da u njihovim kućama nema ništa drugo osim vode. Tada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio ashabima, upitavši: „Ima li neko među vama da bi večeras ugostio gosta?“ Javi se jedan ensarija: „Allahov Poslaniče, ja ću ga ugostiti.“ Kada je došao kući pitao je suprugu ima li imalo hrane u kući, a ona mu reče da nema ništa osim hrane za djecu. Reče joj: „Počasti Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, gosta! Uspavaj djecu, a kada mu postaviš jelo, ugasi svjetiljku, a mi ćemo se praviti da jedemo kako on ne bi primjetio da nemamo dovoljno hrane!“ Sutradan je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao tom ensariji: „Uistinu se Allah čudi vašem sinoćnjem postupku.“

Omer, radijallahu anhu, pripovijeda: „Jednoga dana je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tražio pomoć ashaba za pohod na Tebuk. U meni se pojavila želja da nadmašim Ebu Bekra Es-Siddika, koji je u svakom dobrom djelu bio bolji od mene. Donio sam pola svoga bogatstva i prišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, te sam mu rekao da je to pola moga imetka, a da sam drugu polovicu ostavio svojoj porodici. Ebu Bekr je tada ušao sa vrećom zlata i stavio je pred Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita koji je to dio njegovog imetka, a on odgovori: „Cijeli!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pogleda u mene, pa upita Ebu Bekra: مَا أَبْقَيْتَ لِأَهْلِكَ „A šta si ostavio svojoj porodici?“ Ebu Bekr odgovori: „Ostavio sam im Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“

Narednih dana se Ebu Bekr nije pojavljivao. Osjećajući prazninu zbog njegovog odsustva Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upita ashabe šta je sa Ebu Bekrom, a oni rekoše da je Ebu Bekr dao sav svoj imetak i da nema ništa osim jednog komada tkanine koji je dijelio sa svojom suprugom, oblačeći ga naizmjenično radi namaza. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posla Bilala ibn Rebbaha, radijallahu anhu, da ode kući njegove kćerke Fatime, radijallahu anha, i da je upita ima li ona kakvog platna, pa da ga odnese Ebu Bekru kako bi došao u džamiju. Sve što je mimo njihovih potreba Fatima imala u svojoj kući bilo je jedno platno od kozje dlake. Kada je Ebu Bekr omotao to platno oko svog struka bilo je prekratko, pa je prišio nekoliko palminih listova na to kako bi se pokrio i onda je krenuo u džamiju. Prije nego što je on stigao, Džibril je došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, obučen isto kao Ebu Bekr. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče Džibrilu da ga nikad nije vidio obučenog na tako čudan način, a Džibril mu odgovori da su toga dana svi meleki na nebesima bili tako obučeni u čast Ebu Bekra, odanog, darežljivog i vjernog. A zatim mu reče da Allah šalje svoje blagoslove i selame Ebu Bekru sa porukom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: „Reci Ebu Bekru da je Gospodar njegov zadovoljan njime, pa je li i on zadovoljan svojim Gospodarom!“ Kada je Ebu Bekr došao pred Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i čuo dobre vijesti, poskočio je, zahvalio se Allahu i rekao: „Uistinu sam zadovoljan svojim Gospodarom.“ I od silne sreće okrenuo se ukrug tri puta.

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, pripovijeda da je Osman, radijallahu anhu, dva puta preduhitrio ostale muslimane djelima za čijeg počinioca je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obećao Džennet: 1) Od Jevreja je za potrebe stanovnika Medine za dvadeset hiljada srebrenjaka kupio bunar Ruma. 2) I donio je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pred pohod na Tebuk za opremanje vojske hiljadu zlatnika, devet stotina i pedeset deva i pedeset konja, na šta je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Osmanu od danas neće ništa nauditi, ma šta uradio!“ (Tirmizija)

Braćo i sestre, natječimo se u dobročinstvu, izvršavajmo sve naše obaveze i pripremajmo se za Dan polaganja računa, kada će se gledati samo dobra djela!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama! Pomozi našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili, a posebno onima u Palestini, Siriji, Iraku, Kašmiru, Mijanmaru, Jemenu, Libiji i Egiptu! Sačuvaj nas od zla Tvojih i naših neprijatelja! Spletke neprijatelja Ummeta i naše Domovine vrati na njih i zabavi ih njima samima! Učini nas od dobročinitelja, nadajući se samo Tvojoj milosti i nagradi! Smiluj se našim umrlim roditeljima i precima koji su na nas prenijeli svjetlo Dina! Uputi našu djecu i potomke i učini ih prvacima ummeta i boljim čuvarima Dina i Domovine od nas i radostima naših očiju i srca na ovom i budućem svijetu! Oprosti nam grijehe, sakrij naše sramote i primi naša dobra djela! Budi nam Milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih!
Hatib: Nezim Halilović Muderris

saff.ba