Šokantne tvrdnje Trampovog čoveka: Kako je Putin preko svog tajkuna otcepio Crnu Goru od Srbije

Trampov šef kampanje svojevremeno bio je angažovan od strane Olega Deripaske da pomogne otcepiljivanje Crne Gore od Srbije, prenosi BalkanInsight tvrdnje BIRN-a

Ruski tajkun Oleg Deripaska, bivši vlasnik crnogorske fabrike aluminijuma KAP i jedan od najvećih investitora u toj zemlji, odbio je da odgovori na BIRN-ovo pitanje o tvrdnjama američkog konsultanta, Pola Manaforta, da ga je unajmio biznismen da podrži nezavisnost Crne Gore na referendumu 2006. godine. BIRN je kontaktirao Deripaskinovu EnPlus grupu u Moskvi, njegovo rusko predstavništvo, i PR agenciju FTI Consulting sa bazom u Briselu, koju je milijarder unajmio da vodi njegov posao u Crnoj Gori, i one su potvrdile navode Manaforta da je bio angažovan od strane ruskog tajkuna u vezi odvojanja Crne Gore od Srbije 2006. godine.

Pol Manafort je posle rada za Deripasku, između ostalog bio angažovan kao šef kampanje tadašnjeg kandidata, a potonjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

– Oduvek sam javno priznavao da sam radio za gospodina Deripasku i njegovu kompaniju Rusal (aluminijumska grupa) u napredovanju njihovih interesa – rekao je  Manafort, posle izveštaja Asošijejted presa 22. marta, koji kaže da je potpisao ugovor da radi za Deripasku 2006. godine za 10 miliona dolara godišnje.

– Na primer, jedan od tih projekata je uključivao podržavanje referenduma u Crnoj Gori koji dozvoljava da se država opredeli za članstvo u EU, čemu se Rusija protivila. Ja nisam radio za rusku vlast – insistirao je Manafort.

Prema citiranim beleškama u izveštaju Asošijejted presa, Manafort je svoje usluge stavio na raspolaganje Deripaski 2005. godine, kada su Rusi već investirali milione dolara u KAP fabriku aluminijuma u Podgorici.

Manafort je vodio Trampovu kampanju bez plate između maja 2016. i avgusta 2016. godine, kada je podneo ostavku pošto su istražitelji iz Ukrajne našli ručno napisana dokumenta koja pokazuju  da su mu je isplaćeno 12.7 miliona dolara.

Novac je navodno došao iz političke partije bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je svrgnut zbog optužbi za korupciju.

Manafortov advokat je negirao da je primio “bilo kakve gotovinske isplate”.

Manafort je u martu potvrdio da je radio za Deripasku, ruskog milijardera bliskog  Putinu, ali je odbio tvrdnje izveštaja Asošijejted presa da je radio u cilju ojačavanja političkog uticaja ruskog predsednika Vladimira Putina u SAD i u drugim zemljama, kao što je Crna Gora.

Ali, prema pisanju medija u SAD, diplomatske veze iz 2006. opisuju Deripasku kao čoveka bliskog državnom vrhu Rusije –koji je “među 2-3 oligarha kojima se Putin redovno obraća”.

Deripaska je odgovorio na izveštaj Asošijejted presa 28. marta u plaćenoj reklami u Vašington Postu i Vol Strit Žurnalu. On je rekao da je spreman da svedoči ispred Kongresa SAD o ovoj temi, i da je priča Asošijejted presa “masivan i agresivan napad dezinformacijama” na njega.

Međutim, nije komentarisao  njegovo navodno petljanje u procesu crnogorskog referenduma 2006.

Mnogo se pričalo i o Deripaskinoj i podršci Kremlja nezavisnosti Crne Gore, iako su odnosi između Moskve i Podgorice zahladneli u poslednjim godinama kako je Crna Gora počela da jače ide ka članstvu u NATO-u.

Sporovi oko ruskih investicija u Kombinatu aluminijuma Podgorica su isto doprineli hlađenu odnosa.

Deripaska je prošle godine objavio da lično tuži Crnu Goru zbog “više stotina miliona eura” gubitka zbog investicija u KAP.

Deset godina pre, podsećamo, Deripaska je dočekan,  kao glavni investitor koji bi mogao da oživi crnogorsku tešku industriju i da privuče hiljade ruskih turista na primorje.

Opozicija u tom trenutku, koja se najviše zalagala za ostajanje sa Srbijom u zajedničkoj državi, je tvrdila da se crnogorska nezavisnost nikada ne bi desila da nije bilo Rusa, koji su u to vreme bili glavni strani investitori i činili su najveći broj stranih turista u zemlji.

Vlada Mila Đukanovića je tokom ovog perioda održavala jake političke veze sa Moskvom. Ruska finansijska podrška nezavisnosti se vratila u fokus javne debate tokom kampanje za parlamentarne izbore prošlog oktobra.

Tadašnji premijer Đukanović i najjača pro-ruska opoziciona grupa, Demokratski Front, su razmenjivali optužbe  ko je dobio novac iz Moskve da propagira ruske interese u Crnoj Gori.

Opozicija je tvrdila da je ruski uticaj u Crnoj Gori ojačao zbog Đukanovića i da je 2006. uoči referendum o nezavisnosti, premijer dobio “stotine miliona dolara iz Moskve” kako bi se odvojili od Srbije.

– Ruski interes i uticaj je došao u Crnu Goru za vreme Đukanovićeve vladavine. Od 2005. Đukanović je blisko komunicirao sa ruskim zvaničnicima, neformalnim centrima moći, ruskom mafijom i obaveštajnim strukturama – rekao je Nebojša Medojević, jedan od opozicionih lidera, pred oktobarske izbore.

Spekulacije o navodnoj finansijskoj pomoći iz Moskve za referendum u Crnoj Gori su bile podstaknute izjavom ministra odbrane Sergejom Šojgua, koji je rekao da je Rusija “pozajmila 300 miliona dolara Crnoj Gori” da ožive aluminijumski posao jer je bilo već sasvim sigurno da ce KAP fabrika bankrotirati.

Opozicija je urgirala da tužilaštvo istraži i odredi da li je novac korišćen da se KAP ili za kampanju za nezavisnost.

Ali, posle oktobarskih izbora, kada su odnosi sa Rusijom dodatno zahladneli, Đukanovic je otvoreno optužio Mosku da finansira opoziciju u Crnoj Gori i da je odigrala ulogu u navodnom udaru na zemlju.

Đukanović je rekao da je Demokratski front želeo da osigura da “snage nametnute spolja dođu na vlast u Crnoj Gori, nemoralno i nezasluženo… da pokupe mrvice sa ruskog stola,  i da izda Crnu Goru”.

Front je negirao tvrdnje da su primili novac iz Moskve kako bi zbacili Đukanovića, optužujući samog Đukanovića da je primio desetine miliona evra od Rusije pre nekoliko godina.

U međuvremenu, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je 13. decembra rekao da Đukanović “izdao Rusiju” u svojoj nameri da  Crne Gore postane članica NATO.

 

(Telegraf.rs/BalkanInsight)